Ograničenje uvoza cementa i čelika u Srbiji: šta to znači za građevinsku industriju i cene nekretnina?

Od 1. januara do 30. juna 2026. godine, Srbija je uvela privremene mere ograničenja uvoza određenih proizvoda od gvožđa, čelika i portland cementa. Ova odluka doneta je sa ciljem zaštite domaće industrije i očuvanja ekonomske stabilnosti sektora koji se smatraju strateški važnim za privredu zemlje.

Međutim, iako je osnovna namera zaštita domaćih proizvođača, ove mere imaju direktan i indirektan uticaj na građevinsku industriju, a samim tim i na tržište nekretnina, naročito na cene novogradnje.

Koji proizvodi su obuhvaćeni merama?

Uredba obuhvata pet ključnih grupa proizvoda:

• portland cement

• toplo valjane proizvode od čelika

• hladno valjane proizvode od čelika

• rebrasti betonski čelik

• toplo valjanu žicu u koturu i rebrasti čelik u šipkama

Reč je o osnovnim građevinskim materijalima, bez kojih savremena gradnja praktično nije moguća.

Kako funkcionišu uvozne kvote?

Ukupna tarifna kvota iznosi 421.094 tone, od čega je čak 250.350 tona namenjeno uvozu cementa. Nakon popunjavanja ovih kvota, na dalji uvoz primenjuje se carina od 50%, što u praksi znači znatno poskupljenje materijala iz uvoza.

Raspodela kvota se vrši po principu „prvi došao – prvi uslužen“, a postupak sprovodi Uprava carina, uz mesečno izveštavanje Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine Srbije.

Uticaj na građevinsku industriju

1. Rast troškova gradnje

Ukoliko domaća proizvodnja ne uspe da u potpunosti zadovolji potražnju, investitori će biti prinuđeni da:

• plaćaju skuplji uvoz (uz carinu od 50%), ili

• kupuju domaće materijale po višim cenama zbog povećane tražnje

To direktno utiče na rast ukupne cene gradnje po kvadratnom metru.

2. Usporavanje pojedinih projekata

Kod većih projekata koji zavise od kontinuiranog snabdevanja materijalom, moguća su:

• kašnjenja u izvođenju radova,

• fazna gradnja,

• privremena obustava gradnje dok se ne obezbedi materijal.

3. Veća prednost za velike investitore

Veće građevinske kompanije, koje imaju unapred obezbeđene ugovore i zalihe, biće u povoljnijem položaju u odnosu na manje investitore i individualne graditelje.

Kako će se ovo odraziti na tržište nekretnina?

Biću direktna: desiće se rast cena novogradnje

Kako troškovi gradnje rastu, investitori će neminovno pokušati da:

• deo tog rasta prebace na krajnje kupce,

• podignu početne cene kvadrata u novim projektima.

U praksi to znači da novogradnja može dodatno poskupeti, naročito u urbanim centrima i atraktivnim lokacijama.

Pritisak na cene starogradnje

Kada novogradnja poskupi, kupci se često okreću:

• kvalitetnoj starogradnji,

• stanovima za adaptaciju.

To može dovesti do rasta cena starijih stanova, posebno onih na dobrim lokacijama.

Manja ponuda u budućnosti

Ako deo investitora odloži nove projekte zbog neizvesnosti i viših troškova, tržište može ući u fazu:

• smanjene ponude novih stanova,

• dodatnog rasta cena usled nesrazmere ponude i tražnje.

Šta kupci i investitori treba da znaju?

• Kupci koji planiraju kupovinu stana u novogradnji trebalo bi da računaju na postepeni rast cena u narednom periodu.

• Investitori će morati preciznije da planiraju troškove i dinamiku gradnje.

• Tržište nekretnina će sve više nagrađivati kvalitet, lokaciju i energetsku efikasnost, jer visoka cena zahteva i veću vrednost.

Iako je cilj ove uredbe zaštita domaće industrije, njeni efekti će se preliti na građevinski sektor i tržište nekretnina. U kratkom i srednjem roku moguće je očekivati:

• rast troškova gradnje,

• skuplju novogradnju,

• dodatni pritisak na cene postojećih nekretnina.

U takvim okolnostima, pravovremena informisanost i dobra procena vrednosti nekretnine postaju ključni, kako za kupce, tako i za investitore.