U modernom "globalnom selu", čija je ekonomija povezana kao nikada do sada, i gde se potresi u Brazilu osete do Rusije i obrnuto, svaka politička i ekonomska nestabilnost, rat i klimatske promene izazivaju zabrinutost ljudi širom sveta, kako zbog sopstvene bezbednosti, tako i za sigurnost svoje imovine. Od kraha Wall Street-a 2008-e godine, malo ko od nas je hrabar da se bavi predviđanjem tržišta u stanju krize. Kao i za vreme pandemije, tako i u toku aktuelne krize, malo je konkretnih odgovora na pitanje šta će biti s tržištem. Sve što čujete po medijima i od ekonomista je ili podizanje panike zarad podizanja tiraža ili nejasna priča o scenarijima svake vrste od kojih svaki ima šanse da se ostvari.
Ako je i ekonomistima teško da se slože oko prognoze, zamislite koliko je to teško običnom čoveku, koji ne poznaje ekonomiju i moguće posledice krize. U takvim uslovima, možda je najbolje da pretpostavimo šta bi se desilo ako bi sve stalo? Ako bi se države uvele sankcije drugim državama, prestala trgovina među njima, propale bi nacionalne valute i banke itd. Ukratko, ekonomija bi bila na kolenima. Veoma nerealan, ali dovoljno apokaliptičan scenario koji navodi da se zapitamo šta je najsigurniije uraditi s novcem? Te dolazimo do zaključka, ako smo spremni za takav scenario, onda ćemo u svakom drugom još bolje proći.
Poznato nam je da je globalna prezaduženost, na koju se samo nadovezala i pandemija u kojoj je trgovina gotovo prepolovljena, dovela do toga da najveće svetske banke krenu u neograničeno štampanje novca, kako bi obezbedile nastavak potrošnje i sprečile potpuni kolaps. U tome su delimično uspele, ali je to dovelo do logične posledice - svetske inflacije. U poslednje dve godine je zabeležen rast cena robe širom sveta, kako prehrambene, tako i energenata, građevinskog materijala... Cene nekretnina su u probijale rekorde mesečno, a ljudi ostali da nagađaju do kada će to trajati. Odgovor je veoma prost, dok traje inflacija. Dakle, vrlo je verovatno da će (osim ako neko magičnim štapom ne zaustavi inflaciju) i u narednih 3-5 godina biti potrebno više novca za prosečnu potrošačku korpu, a i za kvadrat nekretnine, nezavisno od toga što prosečna plata građana ne prati srazmerno taj skok. Prirodno, postavlja se pitanje da li je pametno da kupim nekretninu sada kada su cene visoke, ako se može desiti da za dve godine budu niže za 50%, ili ću pogrešiti ako je ne kupim, jer ako se inflacija nastavi mogu biti i 50% više? To je pitanje na koje niko nema precizan odgovor, pa je zato najbolje da se vratimo onoj apokaliptičnoj verziji budućnosti.
Ako valuta u kojoj imate ušteđevinu prestane da postoji, vaše ušteđevine nema. Ukoliko nema određene robe na tržištu, nije ni bitno koliko trenutno imate novca, jer ne možete kupiti to što vam treba. Plate, penzije i ušteđevine su sve promenljive kategorije i danas imaju jednu vrednost, a sutra drugu. U takvim vremenima nekretnine su jedina konstanta. Na kući vam neće otpasti prozori ako kurs eura doživi enormni porast ili dolar propadne. Niti će vam krov pasti ako nestane benzina. Nekretnina vam ostaje. Ako se oko toga slažemo, postavićemo sledeće pitanje. Šta će biti sa njenom vrednošću? Ako smo se složili da zbog inflacije za dve godine cene mogu biti i 50% više, a i 50% niže, to samo trebamo primeniti na većinu robe i pogledati taj odnos kroz prizmu vrednosti nekretnina. Dakle, ukoliko ste danas kupili stan za 100.000 eura, a on za dve godine na tržištu bude vredeo polovinu od toga, mislimo da smo izgubili polovinu svog novca, ali to nije tako. I cene ostale robe će pasti. Danas za 100.000 eura možete kupiti određenu količinu hrane, a ukoliko se cene za dve godine prepolove, vi ćete istu količinu hrane moći da kupite za duplo manje novca. U drugom slučaju, ako se inflacija nastavi, pa taj stan za dve godine bude vredeo dvostruko više, izgledi su više nego dobri da i ostala roba poskupi toliko, pa ćete opet za taj duplirani novac moći da kupite istu količinu robe kao i danas. Naravno, postoje robe koje su u datom momentu traženije od drugih i cena im ne prati striktno inflaciju i kretanja na tržištu, ali je definitivno da ste u 95% slučajeva sa novcem uloženim u nekretninu sigurni da vaša imovina neće propasti, kao ni da ćete zavisno od kretanja ekonomije zabeležiti značajan gubitak.
Nagađanja su zanimljiva i zabavna ekonomistima, ali nama koji to nismo mogu biti izuzetno traumatična. U kriznim vremenima treba izbegavati nagađanja svake vrste, već se treba držati onoga što je sigurno i nepromenljivo. A već smo zaključili da malo šta te kriterijume može ispuniti bolje nego ulaganje u nekretnine.
